INFO

 

 

 

Juče su članovi sindikata "Borba" (poljskog ogranka Svetske federacije sindikata - WFTU) zaposleni u kompaniji Azoty "Koltar" Group,organizovali dvosatni štrajk upozorenja u gradu Pulawy.Većina železničkog saobraćaja je tom prilikom na dva sata prekinuta.U štrajku je učestvovala grupa radnika koji su radili puno radno vreme.Oni su istakli da su bili prinuđeni na ovakav potez,zbog zastoja u pregovorima sa čelnicima kompanije:

-Razgovori traju od februara.Drugi sindikati su se usaglasili sa tim da ipak ne bude povećanja plata,ali mi i dalje zahtevamo povećanje od 250 zlota za svakog radnika,što je nekih 55€.Vremena su teška i troškovi života rastu.Zato smatramo da bi trebalo da usledi povećanje plata radnicima koji rade danonoćno na odgovornim pozicijama jer oni to i zaslužuju.Nećemo prestati da se borimo kako bi obezbedili interese zaposlenih-poručuje predstavnik sindikata.

Sindikalci su se zahvalili svim učesnicima akcije,te su poručili da će im novac od plate koji im kompanija bude umanjila zbog učešća u štrajku biti nadoknađen iz sindikalnog budžeta.

-Zahvaljujemo se lokalnim medijima na izveštavanju o samom događaju.Takođe se zahvaljujemo Svetskoj federaciji sindikata (WFTU) na podršci našoj borbi i upućujemo srdačne pozdrave svim radnicima sveta-zaključuje se u saopštenju.

 

 

 

Ovim zakonom uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima,kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini,radi sprečavanja povreda na radu,profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.

Članovi zakona koji su očigledno prekršeni tiču se obaveza i odgovornosti poslodavca.Tako npr. Član 9 zakona propisuje sledeće:

"Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu".

Član 11. istog zakona kaže sledeće:

"Poslodavac je dužan da prilikom organizovanja rada i radnog procesa obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih,kao i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva."S tim u vezi su taksativno pobrojane preventivne mere u Članu 12.

Član 15. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu u jedanaest tačaka objašnjava koje su dužnosti poslodavca,između ostalog i to da se zaposlenom mora odrediti obavljanje poslova na radnom mestu na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu,da se zaposlenima mora obezbediti korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu ali i da sredstva za rad,odnosno oprema,moraju biti u ispravnom stanju.

U Članu 17. se kaže:

"Poslodavac je dužan da zaposlenom izda na upotrebu sredstvo i/ili opremu za ličnu zaštitu na radu u skladu sa aktom o proceni rizika."Naravno,ni ovaj član zakona nije ispunjen.

Prema stastici koju je je radio Samostalni sindikat u građevini,za poslednjih deset godina na radu je poginulo ili umrlo od posledica povreda oko 500 ljudi,od čega je polovina radnika u građevinarstvu.Šta za to vreme radi Inspektorat za rad i da li su nešto preduzeli da se ova crna statistika smanji?

 

 

Mašinovođe pod vođstvom Saveza nemačkih mašinovođa (GDL) zatražile su povećanje plata od 3,2% do 2022.godine i jednokratnu pomoć usled krize izazvane pandemijom COVID-19 od 600€.

Mašinovođe u Nemačkoj organizovale su u sredu 11.avgusta 48-časovni štrajk pod vođstvom Saveza nemačkih mašinovođa (GDL) zahtevajući povećanje plata,bonuse,sigurnost zaposlenja i bolje uslove za penzionisanje.Sindikat je sazvao štrajk nakon što su propali pregovori sa upravom nemačke železničke kompanije Deutsche Bahn (DB).Oko 95% članova sindikata prethodno je glasalo za štrajk.GDL je upozorio na nove protestne akcije u narednim danima ako vlasti ne ispune njihove zahteve.

U pregovorima sa vlastima,GDL je zahtevao povećanje plata od oko 3,2% do 2022 godine (1,4% 2021. i 1,8% 2022) kao i jednokratnu pomoć usled krize izazvane COVID-19 od 600€.Uprava Deutsche Bahna (DB) je navela da postoji mogućnost za povećanje plata od 3,3% za radnike ali tek 2023.godine.Prema prvim izveštajima 48-časovni štrajk je zahvatio 75% železničkih linija širom zemlje i oko 60% regionalnih linija.

Predsedavajući GDL-a Klaus Veselski izjavio je sledeće:

"Ukoliko poslodavac želi da nađe dugoročno rešenje za železnički saobraćaj,onda mora što je pre moguće da dostavi ponudu za pregovore sa GDL-om.Radnici železnice zaslužuju priznanje i zahvalnost za svoj rad.Deutsche Bahn mora konačno da uloži novac u radnike železnice,u budućnost železničkog sistema,te da se pozabavi pitanjima koja se tiču ekologije.Novac se ne sme više trošiti na besmislene stvari".

Rukovodstvo GDL-a je takođe kritikovalo direktora i članove upravnog odbora Deutsche Bahna jer su izvlačili ogromne iznose da bi isplaćivali sebi plate,dok sa druge strane ništa nisu ponudili ostalim zaposlenima u vidu beneficija i podsticaja.

Nemačka komunistička partija (DKP) izrazila je solidarnost sa radnicima u štrajku,te je zatražila da upravni odbor Deutsche Bahna prestane da svaljuje teret krize na zaposlene.DKP je saopštila da je politika vladajućih partija u Nemačkoj od 1994.godine dovela do očajnog stanja železnice u zemlji,da je obeležena lošom infrastrukturom i ukidanjem brojnih linija.DKP je takođe pozvala na veću saradnju između GDL-a i Sindikata železnice i trasporta (EVG) jer će radnici od toga imati mnogo veće koristi.

Nemačka nacionalna železnica osnovana je 1920.godine,nakon I Svetskog rata, spajanjem regionalnih železničkih mreža iz perioda nekadašnje Nemačke imperije.Nakon II Svetskog rata,kada je Nemačka podeljena između zapadnih sila i Sovjeta,Deutsche Bundesbahn je formiran u Zapadnoj Nemačkoj,dok je Deutsche Reischbahn formiran u Istočnoj Nemačkoj.Nakon ponovnog ukedinjenja Nemačke,te dve železnice su spojene 1994.godine u jednu kompaniju kakva je ona danas.Godine 2008. Nemačka savezna vlada odlučila je da delom privatizuje Deutsche Bahn prodajom 25% svojih akcija.Međutim globalna finansijska kriza 2007/08 poremetila je vladine planove.Trenutno se Deutsche Bahn smatra privatnim akcionarskim društvom,mada svih njegovih 100% akcija suštinski pripada Nemačkoj saveznoj vladi.

 

 

Institut za društvena istraživanja 'Tricontinenatal' objavio je najnoviju zabelešku u kojoj se analizira savremeni proizvodni proces koji na kraju rezultira Applovim iPhoneom.Mi na samom početku vidimo kako izgleda proizvodnja ovog uređaja,ali i kako se unutar kompanije kasnije pravi profit kroz sistem eksploatacije.Nas ne bi trebalo da zanima kompanija Apple i iPhone kao takav,već marksistička analiza stope eksploatacije u proizvodnji tako sofisticiranih elektronskih uređaja.Autori analize smatraju da je potrebno naučiti kako se meri stopa eksploatacije,ne bi li smo tačno utvrdili koliki je doprinos radnika u ukupnom društvenom bogatstvu svake godine isporukom ovog proizvoda.

Odlukom Veća Republika Savezne skupštine 1958 godine,6.avgust je proglašen za Dan rudara.S obzirom  da se ovaj praznik i danas slavi,valjalo bi se podsetiti istorijskih događaja zbog kojih ga obeležavamo.

21.jula 1903.godine dogodila se velika rudarska nesreća,kada je cela jedna smena rudara poginula u Senjskom rudniku.Ubrzo potom,6.avgusta rudari su pokrenuli štrajk koji je trajao do 15.avgusta.Povod je bilo otpuštanje trojice rudara koji su za nesreću u rudniku optuživali vlasnike i nadzornike,a razloga je bilo mnogo.

Uslovi rada bili su očajni.Radno vreme bilo je 12 časova.Materijal koji su rudari koristili za rad (olaj,eksploziv,oštrenje alata) plaćali su od svoje zarade.Nisu primali plate u dinarima nego u tantuzima za koje su mogli da kupuju samo u prodavnicama koje je držao vlasnik rudnika.

Štrajk je urodio plodom,i rudari su se izborili za povratak na posao trojice otpuštenih kolega,skraćeno radno vreme i da jedan deo troškova materijala za rad snosi gazda.

Kao jednu od zanimljivosti trebalo bi spomenuti da su u Senjskom rudniku snimljeni film i televizijska serija "Petrijin venac" (1980) u režiji Srđana Karanovića,po istoimenom delu književnika i akademika Dragoslava Mihailovića.